Čarli Vilson, liberalni Kongresmen iz vrlo neliberalne američke države, Teksasa, imao je veoma jednostavan nadimak - ''Good Times'' (Dobar provod) Čarli; sasvim prigodno za čoveka koji je voleo da bude okružen mladim, zgodnim ženama, uslužen viskijem i, ako se osećao baš dobro, kojom lajnom kokaina. Zato je prilično neverovatno da je on, zajedno sa još nekoliko jednako nebitni likova, uspeo da postane jedan od ključnih razloga za Sovjetsko napuštanje Afganistana.



Film, baziran na stvarnim događajim i još čudnije, stvarnim ljudima, počinje prilično netipično za političku satiru. Čarli se opušta u đakuziju zajedno sa dve striptize, filmskim producentom i Pleboj zečicom kada primećuje neobičnu reportažu o zemlji bradatih ljudi sa pljosnatim kapama. U tom trenutku, Kongresmen Čarli Vilson postaje neraskidivo zainteresovan za Afganistan i sovjetsku invaziju koja ga je pregazila nekoliko godina ranije.
Sledeći dan, Čarli odlučuje da duplira budžet od 5 miliona predviđen za tajne operacije na teritoriji Afganistana. Do kraja rata, pod njegovim uticajem, ta cifra će dostići 1 milijardu.

''Rat Čarli Vilsona'' jeste, pre svega, biografski film.
On govori o čoveku, odlično odlumljenom od strane Tom Henksa, koji nalazi na misliju svog života iz čiste dosade, ali u nju potpuno uključuje sve svoje talente.
Kako mu u jednom momentu kaže Predsednik Pakistana: ''Čujem da ste vi čovek sa mnogim moralim manama, ali koji nikada ne obećava ono što ne može da ispuni.'' A Čarli samo želi da pomogne Mudžahedinima da obore sovjetske MI24 helikoptere koji seju smrt sa neba i koče mogućnost veće lokalne pobune.

Čarlijevi saveznici su Džoan Hering, koju tumači i dalje prelepa Džulija Roberts, 6. najbogatija žena u Teksasu, radikalno desna ''ponovo rođena'' hrišćanka koja više od svega mrzi bezbožni SSSR, kao i Gust Avrakotos, savršeno prikazan očigledno beskrajnim talentom Filip Simor Hofmana. Gust je besni, ogorčeni agent CIA, koji zna sve o svemu, ali uporo ne dobija priliku da to primeni negde gde se računa.
Njih dvoje, spojeni preko Čarlija, stvaraju pogubno trojstvo za sovjetsku vojsku.

Naracija filma urađena je više nego sjajno, prikazujući ples Čarlija i njegovih tajnih, ratnih anđela kroz sve moguće situacije i stvaranje neverovatnih veza koje na kraju uključuju Izrael, Egipat, Saudisku Arabiju, Pakistan i SAD u borbi protiv omrženih Sovjeta.
Čarli nije diplomata, nema pojma o tajnom ratovanju, Mudžahedinima, oružiju ili bilo čemu slično, ali je u stanju da stavi stvari u pokret. Konačno, kroz svako moguće zavlačenje, borci u Afganistanu dobijaju napredne ručne raketne sisteme koji će u narednim godinama zakucati sovjetsku avanturu u brdskoj zemlji.

Međutim, ostajući veran ciničnom tonu, film u samoj završnici najavljuje užas koji će nastupiti iz haosa post-SSSR Afganistana. Dok gledaju snimke poslednjih oklopnih kolona koje napuštaju azijsku zemlju, Gust upozorava Čarlija na neophodnost finansiranja obnove.
U suštini, ova scena je možda najjači segment filma, pošto prikazuje trenutak zabrinutog lica kongresmena, praćen snažnim zvukom mlaznog aviona; zvuk koji će se početkom 21. veka urezati u masovnu psihozu svakog amerikanca.
Međutim, kada Čarli potom zatraži samo 1 milion za izgradnju škola u Afganistanu, drugi član Kongresa kaže: ''Čarli, koga više boli kurac za Pakistan''.

Glavna zamerka na film jeste prikazivanje Sovjeta kao bezličnih ratnih mašina koji jednostavno rokaju sve što se kreće; u neku ruku, to može da se tumači kao projekcija američkog pogleda iz tog vremena, gde trenutna pretnja predstavlja - najveću pretnju, iako je, u ovom slučaju, izrodila novu i potencijalno, mnogo opasniju.

''Rat Čarli Vilsona'' je odlično ostvarenje, sastavljeno iz savršenih dijaloga i likova koji su toliko nerealni da nas primoravaju da prihvatimo činjenicu da su bili stvarni.
Kao što kaže poster: ''Da li stvarno mislite da smo mogli ovo da izmislimo''.