Zamena teza postala je veoma trendi u novijim filmovima i serijama; anti-heroji preuzeli su glavne uloge ili ih bar podelili sa ''dobrim momcima''. U atmosferi uspešnih ostvarenja poput ''Sopranos'' i ''Dekster'', gde su smrt i nepravda na svakom koraku, nije ništa čudno što film ''Gospodin Bruks'' prati priču srednjovečnog, prijatnog serijskog ubice Erla Bruksa i njegovog alter-ega Maršala kroz nekoliko neobičnih dana, čak i po njegovim/njihovim standardima.




Earl Bruks (Kevin Kostner) posmatra svoj problem kao ovisnost - odlazi na sastanke ''Anonimnih alkoholičara'' i pokušava da živi normalan porodični život. Međutim, dok drugi ovisnici kolabiraju putem jedno pića previše ili kupovinom nekoliko grama ilegalnog praška, gospodin Bruks ubija ljude i slika ih u ljubavnim poznama. To je njegov ''fiks'', a njegov mračni alter-ego, u veoma jezivom tumačenju Vilijam Harta, traži smrti češće nego što bi Erl to želeo; jedne večeri, Earl pravi grešku u stanu svojih žrtava i zanemaruje otvoren prozor. U zgradi preko puta, mladi mašinski inženjer/fotograf Smit (Dejn Kuk) otkriva nešto veoma uznemirujuće u sebi i odlučuje da dublje istraži tu stranu, pogađate, uz pomoć Erla Bruksa.

Paralelno, detektiv Trejsi Etvud, koju glumi ne previše ubedljiva ali i dalje veoma seksi Demi Mur, prati ova ubistva, opterećena mučnim razvodom i informacijom da je drugi serijski ubica kog je uhapsila pobegao iz zatvora. Iako bi se većina zadržala na ovome, film ubacuje i Džejn (Danijela Panabaker), Erlovu ćerku, koja se neočekivano vraća se sa koledža, a Erl/Maršal osećaju da nešto krije.
Dalje, niti naracije samo se dodatno raspliću i svezuju u mnoge čvorove, od kojih je, na žalost, većina savršeno nepotrebna.

Na površini, film pati od svih problema koje slična ostvarenja imaju: priča se neprestano gradi i gradi, puneći se pritom rupama i nelogičnostima; većina sporednih likova je jednodimenzionalna ili služe samo kao zubčanik u većoj mašineriji scenarija. Sa druge strane, Erl je nerealno inteligentan i sposoban, naizgled u svakoj prilici - gledalac mora da se zapita šta bi bilo da je odlučio da batali ubijanje i uđe u politiku. Predsednik Bruks, možda?
Takođe, u početku postoje naznake eksperimentalnije kinematografije, sa flash-back brzim rezovima i korekcijom boja, ali posle polovine sve to nestaje, kao da su autori odlučili da batale ćorava posla.

Ali, za razliku od mnogih drugih bledih ostvarenja, ''Gospodin Bruks'' samo flertuje sa mediokritetom, ali ni u jednom trenutku ne stižu do vođanja ljubavi pored kamina; razlog za ovo jeste fokusiranje na najjače adute: Kevin Kosnera i Vilijam Harta.

Mnogo filmova igralo je na kartu dve strane iste ličnosti, ali ovo ostvarenje daje novu dubinu pristupu: Erl i Mašral ponekada se svađaju, ponekada diskutuju a nekada čak i šale; u jednom trenutku užasne spoznaje, Maršal teši svog skrhanog mentalnog brata. Kada Erl dobije nagon samouništenje, kao što je predaja policiji ili samoubistvo, Maršal pokušava da ga odgovori.

Film pokazuje ovaj odnos kao borbu za prevlast - jedan ni drugi nemaju apsolutnu kontrolu - sve mora da bude rešeno kroz kompromis, što je u sasvim logično, budući da dele isto telo i život. Što više razmišljam o ovom konceptu, sve više se pitam kako nije nikada ranije primenjen.
Ukratko, prosto brilijantno.
Naravno, nije otežavajuća ni činjenica da oba glumca, pre svega Kosner, svoje uloge izvode veoma uverljivo.

Minusi: rupičasto, nelogično, a na trenutke prosto traljavo odrađeno.
Plusevi: Kosner i Hart prave od mediokriteta veoma zabavano i uzbudljivo delo.