Oskar za najbolji film jeste prilično dobra preporuka za gledanje ovog filma. No, i da je neobjašnjivim spletom okolnosti američka akademija odlučila da nagradi neki drugo ostvarenje, ''Nema zemlje za starce'' jeste jedan od najboljih filmova koji su ovog veka stigli iz ''obećane zemlje''.




Da zaobiđemo zaslužene hvalospeve - ima li film nešto što nije baš tako dobro, ili možda čak i loše?

Ukratko: ne. Postoje stvari koje se možda nekome neće svideti. Dinamika filma jeste očekivano spora, kraj neočekivan i za većinu verovatno razočaravajući. Neki dijalozi, u slučaju da se uzmu van konteksta deluju isprazno i prepotentno. Usudiću se da kažem da će film, pored svog nasilja i tenzije, delu gledalaca biti jednostavno - dosadan.

Svi ostali će biti oduvani ovim savršenim spojem filmskog zanatstva i čiste umetnosti koju nije birga za želje masa, moderne trendove ili bilo koji drugi faktor koji može da ubije dobru ideju.

Nalik na mnoge scenarije filmova braće Koen, scenario je kompleksan i neobjašnjen u pozadini, ali funkcioniše na mnogo jednostavnijoj ravni. U pustinji, čovek slučajno pronalazi leševe, mnogo heroina i milion dolara. Nepromišljeno, odlučuje da zadrži novac, a kriminalna grupa šalje psihopatskog ubicu teško izgovorljivog imena po svoj keš.
Potera počinje.

U realno/neverovatnom svetu filma, niko ne žali zbog svojih postupaka niti pokušava da ih opravda. Svi čine ono što misle da moraju ili da je ispravno; iza ostaju tela ili i oni postaju jedno.

Kroz ovaj jednostavni zaplet, Džoel i Itan Koen pokazuju ono što najbolje znaju: kamera, u kombiniciji sa neverovatnom fotografijom, pokazuje okruženje smrtonosnog zapleta; muzike gotovo i da nema.
Žuta boja peska pustinje meša se sa svetlim pastelnim bojama ljudi i njihove odeće i tamnim nijansama braon i krem koje preovlađuju u hotelskim sobama i drugim objektima.
Uglovi kamere i duge scene prikazuju usamljeni, prazni krajolik gde nasilna smrt oduvek obitava zajedno sa ljudima - dugi, prazni putevi; vatreno oružije, mračne, puste ulice i krv.

Kako pri kraju filma primećuje stari čovek nakon priče o ubistvu šerifa gotovo 80 godina ranije: ''This is a hard land'' (prev: ovo je tvrda zemlja). Na platnu, zaista izgleda tako.

Minusi: nepostojeći
Plusevi: ''Nema zemlje za starce''