Divlji zapad sreće bušido starog japana sreće namerno glupav ala Džeri Lujis humor sreće šekspirovske morbidne teme. Da, da, dečaci i devojčice - ''Sukijaki vestern Đango'' pruža sve ovo u nejakih dva sata.



Početak je savršen, kraj ne toliko.

Na početku, opaki Ringo (kog tumači Kventin Tarantino u veoma LSD maniru) pobije neke ljude ispred jeftinih kulisa planine Fudžijame, nakon što im loše otpeva istoriju sukoba između klanova crvene i bele boje, tojest Minamoto i Taira.
Nekoliko stotina godina kasnije, u viziji drevnog Japana koji sasvim liči na američki divlji zapad, misteriozni revolveraš dolazi u gradić koji je rasturen sukobom crvenog i belog klana.

Serđo Leone? Definitivno, film obiluje njegovim temama i karakterizacijom likova koja uglavnom naginje ka uvrnutom/okrutnom/zlom tipu ličnosti.

Akira Kurosava? Sigurno, samurajski kanon se provlači sve vreme, zajedno sa dugim scenama, indiferencijom ka smrti i tako tim ''bušido'' stvarima po kojim su ovi ratnici ostali ovekovečeni u istoriji i filmu.

Jasno, ovaj film sebe ne uzima ni malo ozbiljno. Unutar kretenskih šala i imbecilnih dijaloga (inače, film je na engleskom iako je većina japanskih glumaca verovatno napamet učila svoje rečenice, pošto garantovano ne govore taj jezik) vrte se ''ozbiljne'' teme poput osvete, ali nema vremena da se na njih skoncentriše, pošto akcija ne prestaje.
Ona je, kao i kostimi, scenografija i većina stvari u filmu, prenaglašena i kičasta.
Drugim rečima, baš kakva treba da bude.

Plusevi: usamljeni gradić u japanskim planinama; korišćenje boja; pištolj vs. katana
Minusi: poslednjih 15 minuta razvodnjavaju fokus filma