U slučaju da se magično transportujete u prošlost, kako ćete znati da ste se obreli u Engleskoj tokom '70ih godina 20. veka?
Glupave zvoncare? Ne, moda je cirkularni fenomen, pa taj detalj može biti ponovo aktuelan u budućnosti.
Smog i dimnjaci polu-propalih fabrika? Jeste, bilo je i toga, ali i naša zemlja može da se diči tim prepoznatljivim karakteristikama.




Odgovor je naravno, česta upotreba reči ''coppers'', koja predstavlja sleng za policiju.
Ako je verovati filmu, tu frazu su englezi u pomenutom periodu izgovarali bar 10 puta dnevno, često bez nekog stvarnog razloga.

I to je, preneseno gledano, glavni problem filma.
Poput likova koji bacaju tu i druge retro-brit faze na veoma usiljen način, samo ostvarenje se takođe trudi iz petnih žila da bude kul.
Imamo kul Džejson Stantana u ulozi još više kul Terija, sitnog prevaranta kojem bivša đevojka Martin (veoma anoreksično seksi Šafron Barovs) nabacuje ideju o plački banke. Jasno, Martin je takođe kul kao prošlogodišnji sladoled. Teri čini ono što kul likovi rade - okuplja šarenoliku kul ekipu koja uključuje porno glumca, matorog prevaranta i tipa sa Kipra (u stvari, on je sa Malte, ali ovo se više rimuje); svi su kul.
Zajedno, planiraju super-kul pljačku koja bi trebala da bude lakša od pišanja na kamen, ali, avaj, ipak ne ispada tako.

Pametno snimljen i režiran, ovaj film publiku vodi niz poznati vodopad trilera hoće-li-ili-neće. Nema nikakvih grešaka niz taj skliski spust, ali nema ni iznenađenja.
A iznenađenja su nekako i poenta ovakvih filmova.

Tako je to kada se previše trudite da ispadnete pametni ili kul.

Plusevi: veoma inventivna scena mučenja, Šafron (ima čak i seksi ime) Burovs, kostimi
Minusi: Coppers!; ''već smo slušali tu pesmu'' osećaj od početka do kraja; po istinitoj (koga briga) priči