Malo je sećanja traumatičnija za američku psihu od onih koje evociraju rat u Vijetnamu. Unutar vlažne, nepregledne džungle, desetine hiljada mladih amerikanaca je umrlo, a još hiljade zarobljeno ili proglašeno izgubljenim u akciji. Bilo je potrebno da se nemački režiser prihvati posla da bi njihova sudbina bila ovako iskreno prenesena na platno.



''Rescue Dawn'' pruža gledaocu pogled u um i život američkih zarobljenika.
Kada poručnika Ditera Denglera (uvek odlični Kristijan Bejl) vijetkong obori iznad Laosa, za njega počinje pakao u džungli. Okružen nepoznatim ljudima, izmoren, izgladneo i mučen, stiže u mali zarobljenički kamp, gde šarenolika šačica vojnika već mesecima čeka oslobođenje.

OK, priznajem, Verner Hercog mi se nikada nije posebno sviđao, pre svega zbog tendencije ka skromno-prepotentnom stilu. Istovremeno, sjajno oko za fotografiju i stvaranje atmosfere ne može mu se osporiti. Ali, najbitinije od svega, povodom ove teme, Hercog je sasvim neutralan - drugi dobri filmovi poput ''Odred'' ili ''Lovac na Jelene'', bez obzira što su klasici, jesu ipak anti-ratni.
''Rescue Dawn'' pruža priču o ljudima, a ne o sukobu.

Tri brilijantna glumačka nastupa tu priču nose sa lakoćom. Prvi je, prirodno, Bejlov lik, dok druga dva pripadaju Stiv Zanu i Džeremi Dejvisu, koji tumače druga dva američka pilota u kampu. Oni su zarasli, dezorjentisani i, urkos svojim životnim izborima, vrlo krhki ljudi; njih trojica se sukobljavaju, šale, padaju u očaj i planiraju beg.
Džungla strane zemlje koja bi mogal za njih da bude Mars pretvorila se u svakodnevni život.

U ovom filmu nema herojstva ni drugih velikih podviga.
Samo slika ljudi koji žele da prežive, okruženih ljudima koji žele isto to u zelenoj, nepreglednoj džungli.

Plusevi:gluma; prelepo okruženje i fotografija koja ga koristi do maksimuma
Minusi: predvidljiva i na trenutke umarajuća muzička podloga