Jedan moj prijatelj je pre nekoliko godina posetio Bruž, mali gradić u Beligiji koji je gotovo svetski poznat po svojim slikovitim, stotinama godina starim ulicama, katedralama i kanalima; često ga nazivaju Venecijom severa Evrope. Nakon gledanja ovog filma, pitao sam ga kako mu se grad činio. Odgovor je glasio – lep.

Priznaćete, opis nije baš vredan stranice na wikipedia sajtu, ali u neku ruku, jeste sasvim adekvatan. Slično, da mene neko pita kakav je film ’’U Brižu’’, rekao bih – dobar.

Ako bih morao da zagrebem dublje, objašnjenje bi bilo malo komplikovanije i ne baš toliko pohvalno. Ovo ostvarenje predstavlja kombinaciju pitkoće i neprestanog nagona da bude ’’kul’’.

Dva irska mafijaška atentatora dolaze u Bruž nakon posebno lošeg poslovnog fijaska. U Belgiji Mlađi Rej nije impresioniran bajkovitim gradom, dok stariji Ken uživa u prilici da se ponaša kao tipični srednjovečni turista koji je oduševljen svakom istorijskom atrakcijom koju Briž nudi.
Tamo, obojica upadaju u razne mikro i makro avanture, kulminirajući sa onom koja uključuje dolazak njihovog ne-previše-srećnog šefa, Harija.

’’U Bružu’’ neprirodno pokušava da bude ono što je ’’Trainspotting’’ ostvario sa lakoćom. Da, dijalozi su smešni, situacije sa različitim nacionalnostima i tipovima ljudi (od glumca-patuljka, napadnog kanadskog para i holandskih prostitutki) zabavne i nepredvidive, ali ozbiljan deo jeste nekako nakalemljen. Ne u smislu da je natrpa ili nepotreban, već da je prenaglašen.
Ili je, ako hoćete tako, smešan deo previše potenciran u odnosu na ozbiljni.

Generalno, jako je teško napraviti film uz koji ćete se iskreno smejati na bizarne i prljave šale, ali i grcati kada likovi krenu da umiru; ’’U Bružu’’ nije izuzetak.

Isto je glumcima koji tumače glavne uloge – jedino je Ken u realizaciji Brendan Glesona, čoveka koji je prerastao u pravu evropsku filmsku zvezdu, solidan u svakoj situaciji. Kolin Farel (Rej) i Ralf Fajns (Hari), simuliraju film u malom; iako su zanimljivi i dobro sprovode svoje komične sekvence, ostalo je često veoma usiljeno, pogotovu u slučaju manje adaptivnog Farela.

Najbolji posao odrađuje najsuptiliniji od svih aktera – sam Bruž. Verujem da će većina ljudi koji pogledaju ovaj film poželeti da ga poseti, makar i na nekoliko časova. Ulice su kao preslikane iz holandskih renesansnih slika, a snimci koriste maksimu od dnevnih, kao i noćnih prizora.

Oštar, zabavan film koji pokušava da dočara čitavu sezonu serija poput ’’The Sopranos’’ u svojih skromnih 107 minuta. Ali, ambicija je uvek dobra stvar, čak i kada pomalo podbaci.


Plusevi: tempo; dijalozi; on-liner šale poput ’’That's for John Lennon, you Yankee fuckin' cunt!’’
Minusi: ne sasvim, ali većinom Kolin Farel; nepotrebno trendi grafički prikazi nasilja