Ne kači se sa Zohanom Kada je Adam Sendler gostovao u emisiji ’’The Daily Show’’ promovišući svoj novi film ’’Ne kači se sa Zohanom’’, voditelj Džon Stjuart je rekao: ’’I liked this movie, although I don’t usualy go for Sandlers’’. U slobodnom prevodu: svideo mi se, iako generalno ne volim tvoje filmove. Čoveče, bio je sasvim u pravu.

Adam Sendler nije netalentovan čovek, ne u klasičnom smislu. Njegov osećaj za komediju, pre svega dostavu, jeste adekvatan, a odavno je pokazao da nije glup. Problem je verovatno u motivaciji – rekao bih da ga generalno mrzi da pravi smislene komedije, kada može da napravi nešto poput ’’Click’’ koji će sve jedno zaraditi zilione miliona.

’’Ne kači se sa Zohanom’’ nije stvoren u sasvim drugačijem maniru – film ima mnogo retardiranih momenata. Ali je Sendmen u sve ubacio i malo ozbiljnijih šala, referenca koje neće skapirati mnogo ljudi i tako napravio nekakav uvrnuti geštalt koji je glup i smislen u isto vreme, zavisno od sekunde filma i vaše informisanosti.

Zohan je popularan, šarmanta i voljen mladić u Izraelu. Žene ga žele, muškarci žele da budu on.
On, međutim želi da bude frizer i svakom pruži sillky smooth frizuru. Problem je što je istovremeno ubitačni komandos IDF-a, koji mora da se bori protiv terorizma čak i kad ne želi. Rešenje: lažira svoju smrt tokom duela sa notornim teroristom Fantomom (genijalni Džon Torturo) i odlazi u Nju Jork, gde kreće da radi na svom snu.

Šale koji nisu menatalno zaostale jesu veoma smešne. Film se igra sa stereotipima izraelaca i njihovih arapskih komšija koji su primorani da zajedno žive u stranoj zemlji kojoj ni malo nije stalo za njihov sukob. Scenario obiluje doskočicama na islamski terorizam, izraelsku pop kulturu, mirovni proces i gomilu drugih stvari.
Pohvalno je što se sa njima bavi na veoma neočekivan način, što ih čini smešnim, a ne propovedajućim u ogavnim nemojte-ratovati maniru. Jasno, ova poruka je evidentna, ali film ne maše njom kao gigantskom, patriotskom zastavom.

Jedan od najupečatljivijih elemenata jeste muzička podloga – većina je na hebrejskom, najčešće u formi bizarnih disko-hitova koji kao da su došli iz mašte poremećenog japanskog tinejdžera.

Ovo ostvarenje malo prevrće moje stavove o Sendleru.
To teško opisivo mišljenje najbolje sumira uloga Rob Šnajder, poznat u celo kraljevstvu po svojim užasnim komedijama, koji u ovom filmu glumi palestinskog taksistu kog je Zohan davno uvredio. U filmu, Šnajder izgleda umorno, besno i uvređeno, tojest sasvim autentično i neprepoznatljivo u odnosu na ranije uloge. Naravno, čovek nije odjednom postao klasično obrazovani glumac, ali svakako prikazuje stranu sebe na koju nismo navikli.

To važi i za ’’Ne kači se sa Zohanom’’. Nije ’’Kul momci’’ niti ’’Zaboravljajući Saru Maršal’’, ali jeste korak u pravom smeru, čak i ako je pravac i dalje veoma ’’sendlerovski’’.


Plusevi: 2/3 šala, muzika, Rob Šnajder (nisam mislio da ću njega bilo kada ovde stavljati)
Minusi: 1/3 šala, pre svega u vidu referentnog humora i ’’džeri luis’’ skečeva