’’Tri dečaka koje nasilnik teroriše na samom početku srednje škole odlučuju da unajme telohranitelja koji će ih zaštiti’’ okvirno glasi opis ovog filma. Pretpostavljam da nije teško videti zašto sam počeo da ga gledam sa malim očekivanjima. Ipak, nakon gledanja, utisak je neuporedivo bolji.


Snaga ovog filma leži u njegovoj, u nedostatku bolje reči, simpatičnosti.
Tri mlada glumca koja tumače dečake sa problemom nisu baš najoštriji ašovi u šupi, iako definitivno imaju svoje momente. Najvažnije od svega, oni stvarno jesu klinici (10-15 godina) i deluju tako. Nadam se da je Holivud konačno odlučio da prestane da koristi 10 godina starije glumce u svakoj prilici.

Njihovu difuzni, ali prisutnu komičnu hemiju popunjava Oven Vilson, koji odlično prikazuje nezainteresovanu skitnicu koja dangubi i traži načine da izvuče novac bez stvarnog rada. Njegov lik, Drilbit Tejlor, ubeđuje očajne dečake da je bivši komandos, zbog čega postaje njihov telohranitelj i mentor u borbi protiv nasilnika. Jasno, Drilbit želi samo da grbavi decu i uzima pare od njih na svaki mogući način. Vilson mi nikada nije bio neki posebni komičarski talenat, ali ovde pokazuje da može da mi izvuče smeh, čak i kada nisam siguran da je šala zaista smešna.

Na scenariju je radio genijalni Set Rogen i njegov uticaj se definitivno oseća u malo morbidnijim/nadrealnijim šalama filma. Ipak, većina prilačnosti ovog filma stoji u njegovoj nepretencioznosti i uvrnutoj autentičnosti. Želeo to ili ne od početka do kraja sam navijao za tri nesrećna srednjoškolska luzera i njihovog telohranitelja.

Ovo ostvarenje nije ’’Kul Momci’’, ali svako jeste kul.


Plusevi: tri glavna dečaka; labava centralna tema;
Minusi: nepotrebno mnogo sporednih priča