Ako je verovati mnogim filmovima koji uključuju kliničku smrt i ponovno oživljavanje, možemo zaključiti da se nakon toga može desiti samo jedno: žrtva/pacijent/šta već dobija magičnu moć pomoću koje vidi duhove.

Niko to nije pogubnije naučio od pretencioznih studenata medicine u filmu ’’Flatliners’’. U ’’Grad duhova’’ drugi zdravstveni radnik, britanski zubar Bertram Pinkus proživljava sličnu stvar; naravno odmah počinje da vidi premiule, tačnije one koji još iz nekog razloga nisu otišli ’’na drugu stranu’’. Problem je što je Pinkus arogantan, asocijalan i generalno, mrzi sve što uključuje jednu ili više drugih osoba, bilo da su one žive i mrtve.

Zato odbija da pomogne duhovima, ali jedan od njih, Frenk, ne popušta tako lako, već ga primorava da uđe u kontakt sa njegovom bivšom suprugom. Pinkus dobija zadatak da je nekako odgovori od braka sa advokatom kojeg Frenk opisuje kao najgoreg čoveka na svetu.

Originalno?
Ni malo. ’’Heart and Souls’’ igra na gotovo identičnu kartu – više duhova, svi zabavni na svoj način naspram usamljenog tipa. Ipak, ovaj film iz 1993. ima mnogo više šarma nego ’’Ghost Town’’.

Pametno napisano? Ne toliko... neki delovi jesu dinamični, ali je većina dosadna, pogotovu u svetlu poslednjih 30 minuta patetike, loše muzike i predvidljivo ’’neočekivanog’’ kraja.
Najveći impuls ovog, realno slabog ostvarenja, leži u dva glavna muška lika – Rikiju Žervajisu koji glumi Pinkusa i Gregu Kinearu koji tumači Fenka.

Ovo je tipična romantična komedija sa nekoliko drčnijih šala i dobrom, ali savršeno neiskorišćenom glumačkom postavom. Sve ostalo je kao da gledate ’’Zavedi me, razvedi me’’, a da na svakih 20 minuta prebacite na epizodu serije ’’Sajnfeld’’.


Plusevi: glavni glumci; neverbalni humor (iako u malim količinama)
Minusi: u principu, želja da se napravi film poput ’’As good as it gets’’, ali sa mnogo manje truda