Da li bi ''Rvač'' bio upola ovako zanimljiv da njegov glavni akter nije ostareli, zaboravljeni ''kečer'' koji poznim godinama i dalje ulazi u ring slabo regulisanih, hazardnih borbi? Nisam siguran, ali mislim ovaj film ne čini dobrim jednostavna činjenica da glavni lik glumi osobu koja se bavi nečin neverovatno neuobičajenim, već da tog glavnog lika Miki Rurk neverovatno dobro glumi.

A ono što posebno oduševljava jeste njegov neverbalni raspon, posebno u scenama kada je sasvim sam – njegova mala prikolica u kojoj živi, puste svlačionice u halama gde nastupa i druga mesta koja bi trebala da nose neko značenje za njegovog lika. Svojom interpretacijom, Rurk ih sve čini nebitnim.
U praznom kadru pored njega, tojest lik Rendija ''The Ram'' Robinsona tu je i njegovo slomljeno telo, gotovo kao odvojen entitet; koža tog nabildovanog sklopa mišića tamna je od starosti i solarijuma, kroz nju ono krvari od mnogobrojnih rana nakon nastupa. Zglobovi tog tela su istrošeni, njegove uši oštećene, a najvažnije, njegovo srce je pred kolapsom.

Kada Rendi doživi infarkt, mora da preispita svoj život: posao, odnos sa udaljenom ćerkom, čudnu polu-vezu koju ima sa striptizetom Pem (takođe veoma upečatljiva i apsurdno seksi Marisa Tomeji). Ipak, stvarni svet mu je udaljen, a mogućnost mečeva nastavlja da ga zove, čak i ako tamo nađe smrt.

Hvalospeva Rurku ima na sve strane i realno, čovek je zaslužio svaki od njih. Način na koji je dočarao svoje jednom moćno telo je gotovo bez presedana i sa svakim krckanjem zgloba, teškim uzdahom i bolnom grimasom, gledalac može da oseti isto što Rendi oseća.

Umotanu u spektakularne scene krvavih nezavisnih nastupa koje seku turobnu svakodnevnicu, režiser Daren Aronofski uspeo je da ispriča priču o čoveku koji se trudi i ne uspeva da pobegne od mesta koje je njegov pravi i jedini život: ringa.


Plusevi: raspodela uloga, nenametljiv pristup, krajnje realni dijalozi
Minusi: dugi kadrovi snimani preko leđa aktera delovali su mi zanimljivo u početku, ali posle postaju preforsirani