Da se na lažemo, svako od nas, čak i mi, filmski kritičari poznati u celom kraljevstu, imamo svoje miljenike. Nepisana etika jedanko nepisane sturke nalaže da svakom filmu pristupamo neutralno, sedeći na našoj uzvišenoj mermernoj klupi, daleko iznad oblaka koji okružuju Olimp sedme umetnosti, i tu donosimo pravične presude o delima koje skromni plebes mukotrpno pravi i potom stavlja pred naše noge. Na žalost, ili možda sreću, to nije izvodljivo - u svakom od nas, ispod oklopa indiferencije, kuca srce za delima malog broja ljudi. U mom srcu posebno mesto zauzimaju filmovi Deni Bojla.

 (Dalje)

Zamislite nekakvu čudnovatu mašinu. Može da ima mnogo lampica, prekidača i velikih poluga koje nemaju nikakvu svrhu. Zamislite da ta magična mašina može da izvuče čistu esenciju iz bilo čega što u nju stavite. Sada, zamislite da u nju stavite sve epizode serije ''Simpsonivih'' - tu bi ušle i dobre i solidne, ali i one ''ništa posebno'' i one koje su jednostavno bile glupe. Uključili bi mašinu koja bi brujala i brektala zloslutno, a njen krajnji rezultat bi bio film ''Simpsonovi''.

 (Dalje)

Ako ovo niste čuli od nekog starijeg u vašoj neposrednoj blizini, ja ću vam ponoviti - svet je otišao do vraga! Struja i hleb su jako skupi, Kina i SAD pumpaju CO2 u atmosferu kao ludi, polarne mede propadaju kroz led, ratovi brojni, terorizam na sve strane. I najgore od svega - Holivud je izgubio poslednju trunku kreativnosti. Bez obzira da li su u pitanju nastavci, obrade ili ekranizacije, likovi i junaci uz koje su generacije odrasle ne odlaze u podrumske kutije i donje police, već se reinkarniraju u vidu letnjih hitova. Da li vam je možda poznato ime Optimus Prajm?

 (Dalje)