Kada sam pre nekoliko dana pogledao trejler novog domaćeg filma ’’Srpski film’’, bio sam prilično impresioniran. Ne toliko idejom i konceptom same priče, pošto tema snuff filma nije nova (8MM), već samim vizuelnim identitetom ovog ostvarenja. Više od toga, ovaj i drugi novi filmovi deluju mi kao opipljiv dokaz rasta produkcijskih vrednosti u srpskoj kinematografiji.

Ipak, moj stav nije delio Relja, prijatelj koji se ozbiljno bavi amaterskim filmom i post-produkcijom (pogledajte rezulatat naše prošlogodišnje saradnje). Po njemu, film ne samo da ne pruža ništa novo na tehničkom planu, tvrdeći da je izgled filma rezulata jednostavne kolor-korekcije koja oponaša visokobudžetni izgled američkih ostvarenja, već i pokazuje nedostatak kreativnosti domaćih scenarista i producenata, koji su zakasnili sa obrađivanjem teme snuff-a desetak godina (’’Život i smrt porno-bande’’, ’’Srpski film’’).
Ako vas zanima, suprotstvaljene argumente i celu raspravu pročitajte ovde.

Da li je domaća kinematografija napredovala u 21 veku, tačnije, da li je napredovala značajnije od proseka zemalja u regionu?
Lično mislim da jeste, i da su filmovi kao što je ’’Kada porastem biću kengur’’ i ’’Sedam i po’’ doneli zavidan nivo tehničke ispeglanosti, iako se nisu bazirali na njima.
Pored toga, iako se slažem sa Reljom da je tema porno filma sa ubistvo sasvim prevaziđena, sve jedno mi je drago da se u našoj zemlji danas snimaju eksploatacioni filmovi. Ne žudim za vremenom pre 15 godina kada su sva domaća ostvarenja bila priglupe komedije ili patetična naklapanja nad našom jadnom ratom i sankcijama uništenom sudbinom.

Po meni, činjenica da je naša zemlja u poslednje dve godine napravila zombi-akcioni film, film auto-potere i filmove o porno filmovima je dobrodošla raznovrsnost.
Ali šta vi mislite? Što objektivnije: da li kinematografija tapka u mestu dok pokušava da nas zavara da se nešto promenilo ili su ljudi koji rade u lokalnoj 7. umetnosti zaista iskoračili napred?