Film ’’Čitač’’ jeste, pre svega, veoma snažna drama, bazirana na dobroj glumi Kejt Vinslet i Ralfa Fajnsa. Ali, zajedno sa još mnogo ostvarenja koja su snimljena po romanima, otvara previše tokova i ne uspeva gledaocu da prenese neku koherentnu poruku.

Priča prati tri vremenska toka: prvi u Zapadnoj Nemačkoj tokom pedesetih, zatim suđenje grupi ženskih SS zatvorskih stražara 1966, i jedan u sadašnjosti, tojest devedesetim. Glavni akteri su Hana Šmit i Majk Berg, par koji razdvaja 20 godina i koji neočekivano postaju ljubavnici tokom prvog ’’čina’’.
U zemlji koja se i dalje oporavlja od 2. Sv. rata, njih dvoje stvaraju sopstveni univerzum kupanja, seksa i čitanja, kada mladi Majkl Hani čita razna literarna dela. Posle svega nekoliko meseci, ona nestaje, a Majkl će je videti ponovo gotovo deceniju kasnije, ali pod neočekivanim i uznemiravajućim okolnostima.

Odgovornost u ratu, holokaust, lična snaga kada je potrebno učiniti pravu stvar, život posle ljubavi, razočarenje i moralnost samo su neki od motiva u filmu. Dok priča skače iz jednog doba u drugo, jedino je distancirani i hladni Majkl konstantan; ostali likovi ulaze i izlaze, među kojima i sama Hana Šmit. Ceo film obiluje uzdržanošću – boje su pastelne, nebo uglavnom oblačno, gradovi i zgrade naizgled zaboravljene. Na žalost, u poslednjoj trećini i sam film postaje kao njegova atmosfera: veoma bled.

’’Čitat’’ nije turoban kao ’’Pre nego što đavo sazna da si mrtav’’, pošto nudi naznake iskupljenja i ponovnog pronalaženja vere u život, ali to daje samo u tragovima. Ukoliko je ideja filma bila da pokaže kako događaji mogu da oboje živote u sivo i uskrate sve osim prolaznih radosti, onda ovo ostvarenje ispunjava svoj naum.


Plusevi: sjajna Kejt Vinslet koja će biti jedan od ozbiljnijih pretendenata za Oskara
Minusi: tematska preambicioznost