Kada ih slušate u stvarnom životu, stondirane/haj/narađene/nadrogirane priče su verovatno, zajedno sa tuđim snovima, jedna od dosadnijih socijalnih priča. Zanimljivo, ’’Ananas Ekspres’’ se bazira na njima, ali ovde zvuče urnebesno.
 (Dalje)

Nije lako ne bacati hejt kada se nađeš oči u oči sa nekom pojavom koja prosto traži da bude ismevana van svih granica nepisanog zakona ljudskosti. Gledanje filma ’’Dan kada je Zemlja stala’’ je kao kada novi đak uđe u razred – đak koji je debeo, nizak, klempav, nosi naočare i muca. Čak i da ste majka Tereza, ne bi mogli da propustite ovako sočnu priliku.
 (Dalje)

Hmm... dugo nisam gledao domaći film koji je ostavio ovakav utisak na mene, tojest, naterao me da razmišljam o njemu satima nakon gledanja. ’’Hadersvild’’ mi pada na pamet kao poslednje ostvarenje koje me je oduševilo, ali čak i nakon njega, nisam previše kontemplirao – jednostavno, svi elementi su mi bili na pravom mestu, slučaj u srpskoj kinematografiji koji je čest kao čeoni sudar podmornica u dubinama Pacifika (čitaj: veoma, veoma redak).
 (Dalje)