Tako je teško, oh, tako prokleto teško uzeti svoje reči i naterati sebe da ih pojedeš. Za mene, jedno od većih razočarenja nakon ovogodišnjih Oskara bila je kategorija dugometražnih animiranih filmova. Moj favorit, odlična, duboka priča o odrastanju u revolucionarnom Iranu, ''Pesepolis'', izgubio je od filma koji nisam gledao, ali sam implicirao dosta negativnu procenu.
Teško je prihvatiti svoju grešku. U ovom slučaju, teško da sam mogao više pogrešiti.



Citiraću sam sebe:

Oskar za dugometražni animirani film: Juhu-hu
Više bi voleo da je ovu nagradu dobio moj favorit ''Persepolis'', ali šta ćeš kada ljudi vole životinje koje govore, čak i ako je u pitanju pacov u restoranu.

Ups.
Jedno veliko U-P-S.

Gledanje ''Juhu-hu'' je slično poseti karnevalu ili vašaru.

Ne postoji jedna stvar koje oduševljava, već je iskustvo odlično baš zbog nedostatka pojedinačnog ''srebrnog metka''. Imate bradatu ženu, najjačeg čoveka na svetu, šećernu vunu, Hali Gali, vožnju strave i užasa. Pojedinačno, svaka je u najboljem slučaju, prolazna zanimljivost.

Konzumirane zajedno, pružaju samo uživanje.

Animacija, scenario, teme, razvijanje likova (ljudskih i ''pacovski''), glumci koji daju glasove, tempo i nepredvidivost toka priče sastavljaju se sjajno u ovoj sagi o pacovu Remiju koji poseduje savršeno čulo mirisa. Iako svoje dana provodi u seoskoj idili, on sanja da postane kuvar.

Incident koju uključuje staru baku i sačmaru pružiće mu tu mogućnost, kada razdvojen od porodice, upoznaje smotanog kuhinjskog potrčka u restoranu ''Gustav'', jednom od najpoznatijih mesta u Parizu koje je postalo samo senka slavne prošlosti.

Podučen filmovima poput ''Šrek'' i ''Madagaskar'', izgradio sam konkretnu sliku ovog filma. Međutim, vrhunskom majstorijom (neću reći genijalnošću), ''Juhu-hu'' meša poznate elemente u novo, ne-toliko-očekivano delo. Naravno, tu su stare, obavezne teme kao što su vernost sebi, porodica ili prijatelji, iskrenost, ambicije i slično moralno škakljiva pitanja kojim bi mlada dečica treba da se pomuče.

Ali, ovaj film ne koristi foru dvosmislenog humora i sličnih trikova da bi zasmejao stariju publiku; nekako, verujem da bi bio jednako zabavan svima, ali da bi svi gledaoci, kako deca tako i odrasli, gledali istu filmsku viziju, a ne iscepkanu dečija šala/odrasla šala/dečija šala kombinaciju.
Pre bih rekao da ostvarenj poseduje neku uzrasnu univerzalnost koju davno nisam video, iako ne mogu da je tačno definišem.

I dalje mislim da je ''Persepolis'' odličan film, ali shvatam zašto je akademija odlučila da Oskar dobije ''Juhu-hu''. Oba ostvarenja su odlični filmovi.

Plusevi: voice-acting, enterijeri i eksterijer scene potera, neočekivano uvrnute šale, atmosfera idealizovanog Pariza
Minusi: dužina od 111 minuta